Autor: Una Đorđev 856
Negotin je grad brojnih junaka, poznatih pisaca, kompozitora i istorijskih znamenitosti.
Jedan od najpoznatijih srpskih hajduka i junaka iz vremena Prvog srpskog ustanka ovoga grada, Negotina, jeste Hajduk Veljko Petrović, kome je i posvećen muzej.
Mi smo dobili priliku da razgovaramo sa kustosom pedagogom Muzeja Krajine u Negotinu, kao i autorkom knjiga ,,U očima posetilaca“ i ,,Posetioci i Muzej“, Sanjom Radosavljevic.
Muzej posvećen legendarnom i velikom junaku Hajduk Veljku Petroviću je bajkovita priča o junačkom srcu Negotinske Krajine. Da li nam možete reći gde se nalazi ovaj muzej?
Muzej Hajduk Veljka lociran je u centru Negotina, u kući koja svojim specifičnim izgledom predstavlja jedinstven primer stare gradske arhitekture u Srbiji 19. veka. Zbog svoje jedinstvene arhitekture kuća je odlukom Skupštine Srbije iz 1979. zvanično uvrštena u spisak nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja na teritoriji Republike Srbije. Kuću je podigao obor-knez Negotinske nahije – Todorče, kulukom, a kao najtačnije vreme gradnje smatra se sredina 19. veka.
Šta posetioci mogu da vide u ovom muzeju?
Stalna postavka u Muzeju Hajduk Veljka, putem eksponata iz istorijske, etnološke, umetničke zbirke i literarnih dela, prikazuje vreme Prvog srpskog ustanka i lik Hajduk Veljka Petrovića. Posetioci imaju priliku da se, osim sa životom Hajduk Veljka, upoznaju i sa najraznovrsnijim primercima oružja i oruđa, zastava i predmeta pokućanstva, kao i fotografija i umetničkih dela. U prizemlju kuće nalazi se galerija u kojoj se povremeno održavaju tematske izložbe i ostale programske aktivnosti koje organizuje Muzej, ali i druge institucije kulture i pojedinci, kao što su promocije knjiga i časopisa, koncerti, predstave. U holu prizemlja izloženi su eksponati iz etnološke i istorijske zbirke, dok je kompleksna postavka na spratu izložena u tri prostorije. U prvoj su izloženi portreti Hajduk Veljka Petrovića iz umetničke zbirke, druga predstavlja rekonstruisanu odžakliju sa eksponatima iz etnološke zbirke i u trećoj je izloženo oruđe i oružje iz istorijske zbirke.
Muzej je posvećen njegovom delu, koji predmeti govore najviše o Hajduk Veljku, a sačuvani su u muzeju?
Oružje Hajduk Veljka čuva se u Vojnom i Istorijskom muzeju u Beogradu. U Istorijskom muzeju se čuva i tozluk Hajduk Veljka, to je muška dokolenica bez stopala od tamno ljubičastog somota (kadife), koja je pronađena u grobu Hajduk Veljka ovde kod nas u Staroj crkvi. U našem Muzeju Posetioci mogu da vide portrete Hajduk Veljka, različitih autora 19. i 20. veka, literarna dela posvećena ovom velikom junaku Prvog srpskog ustanka, kao i oružje i oruđe koje je korišćeno u Prvom srpskom ustanku.
Nakon dugih borbi i opsade Negotina gde su daleko brojniji Turci zauzimali grad i gde Negotinski junak Hajduk Veljko gine u odbrani poznate su i njegove reči „Glavu dajem krajinu ne dajem“, da li je to u stvari bio motiv borcima i šta kažu istorijska svedočenja iz tog perioda o tome?
Veljko je bio veliki junak i neustrašivo je branio Negotin. Nesumnjivo da je bio i velika moralna podrška svojim saborcima. Po priči njegovih savremenika sveukupna Veljkova ličnost odavala je čoveka čvrstog karaktera, snažne volje, plemenitog i razboritog sa uočljivom dobrotom, a iznad svega neustrašivog i ponositog. Čovek takvih karakternih osobina je jedino i mogao da bude vođa. Tako da njegove reči „Glavu dajem, Krajnu ne dajem“, koje su opšteprihvaćene u narodu, a zapravo je rekao „Ja volim glavu dati, no Negotin“, svakako jesu motiv borcima da istraju u borbi protiv nadmoćnijeg neprijatelja. Karađorđe je savetovao Veljka da se nikako ne zatvara u negotinsku tvrđavu i da ne dozvoli da ga turci opkole, već da Negotin brani sa okolnih brda, ali ga Veljko nije poslušao i ostao je u negotinskoj ravnici gde je i poginuo u četvrtom Abraševom šancu. Poslednje što je izgovorio je „Drž…“, a pretpostavka je da je hteo da kaže, drž’te se braćo.
Na početku ste spomenuli da su kod vas izloženi portreti Hajduk Veljka. Ko su autori tih portreta?
Muzejska postavka na spratu Todorčetovog konaka raspoređena je u tri prostorije. U prvoj prostoriji izloženi su portreti Hajduk Veljka Petrovića nastali tokom 19. i 20. veka. Izloženi su portreti: Pavla Čortanovića, Lukijana Bibića, Milisava Markovića, Dragoljuba Stajkovića i Radislava Trkulje, kao i dva porteta nepoznatih autora. Pored njih, izložene su i kopije tri talbotipska portreta ličnosti u crnogorskoj nošnji rad Anastasa Jovanovića iz 1851. godine, pionira svetske fotografije.
Koliko turista godišnje obiđe ovaj muzej?
Muzej Krajine godišnje obiđe oko 20.000 posetilaca. Mokranjčeva kuća je naš najposećeniji objekat, a Muzej Hajduk Veljka godišnje obiđe 12.000 posetilaca.
Source link
Sanja Radosavljević: Muzej ,,Hajduk Veljka“ u Negotinu godišnje obiđe 12.000 posetilaca
