Ne smiruje se bura u prosvetnoj javnosti zbog petog člana novog Pravilnika o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji uvodi diskutabilnu novinu u prosvetnu praksu. Ona podrazumeva da osmoletke sprovode novu proceduru ukoliko roditelji više od polovine učenika istog odeljenja smatraju da određeni nastavnik ne realizuje „nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada, vrednovanje, praćenje, proveravanje i ocenjivanje u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom”. Po toj proceduri, roditelji uvereni da određeni nastavnik ne radi po propisima, svoje zamerke treba da navedu u dopisu koji treba da bude službeno zaveden i posredstvom predstavnika u savetu roditelja predat odeljenjskom starešini. Dalje, odeljenjski starešina o tome obaveštava nastavnika protiv koga je podneta žalba, stručno veće i direktora škole.
Ovaj novi protokol pokrenuo je lavinu negodovanja dela prosvetnog esnafa i podelilo zaposlene u školama u suprotstavljene tabore neistomišljenika. Jedni tumače da su ovakve izmene alat za dodatno degradiranje ugleda nastavničke profesije. Drugi zagovaraju tezu da ničeg spornog nema u uvođenju nove procedure i očekuju da će ona uticati na smanjenje broja anonimnih i individualnih žalbi.
Vrlo je teško braniti tekst propisa koji izneverava tumačenje da nam zapravo donosi dobro, ističe za „Politiku” Vesna Vojvodić Mitrović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”.
– Zakon daje pravo roditeljima, čak i ne moraju da se udružuju, da prigovore na ocenu i to bilo koju, a famozni peti član pravilnika o ocenjivanju omogućava da roditelji, sad udruženo, mogu da se bune zbog nastave, ne samo zbog ocene i onoga što dovodi do ocene nego mogu da se žale na svaki deo nastavnog i obrazovno-vaspitnog procesa uopšte. Ovaj član, možda i pokrenut s dobrim željama, otvorio je ogroman prostor moguće zloupotrebe i to ne može da bude dobro. Neistina je da se time zabranjuju anonimne prijave, one i dalje mogu biti podnete, kao i one s potpisom, imenom i prezimenom, pojedinačno, grupno, kako ko želi. Šta je sporno da se proveri kvalitet, evo, mog rada na bilo čiji prigovor? Rad svih nastavnika treba da bude transparentan, ali neće valjda da ga procenjuju kolege iz aktiva na nivou škole. U mom slučaju to bi značilo da koleginica koja predaje engleski procenjuje kako ja predajem srpski jezik, što nema smisla – naglašava ona.
Nastava će, po njenom mišljenju, od sada biti razlog da nastavnik strepi da bi mogao biti na udaru roditelja. A uverena je da se roditelji neće pobuniti na rad nastavnika koji daje odlične ocene i kada nisu zaslužene, nego misleći da su njihova deca izložena prevelikim očekivanjima nastavnika koji ne deli petice bez pokrića.
– To u praksi znači da se lako može stvoriti dodatni pritisak nastavniku da je nepoželjan, jer zbog svojih kriterijuma nije naročito visoko rangiran u sistemu novokomponovanih vrednosti. Meni ovo izgleda kao član koji će biti odlični osvetnički alat i to najviše tamo gde nastavnici svoj posao rade kako treba, ogromna oblast mogućeg udruženog pokušaja da se zagorča život onima koji najodgovornije rade, pod izgovorom da je tako bolje. Mi sada treba da podlegnemo ambijentu u kome sve što radimo može biti predmet sveopšte hajke na nivou ustanove. To je neodrživo. Da li je dobro rešenje da nastavnici dele petice da ne bi bili trn u oku, dok kvalitet obrazovanja opada? Da li će mladi u ovoj situaciji pohrliti na nastavničke smerove? Šta je preče ministarstvu i šta mu je posao prvog prioriteta ako komunikacija sa školama i roditeljima nije? – pita naša sagovornica i naglašava da su jedino predstavnici GSPRS „Nezavisnost” bili protiv uvođenja ove odredbe dok je pravilnik bio u izradi.
Dok se pravilnik krojio nije bilo tolike tenzije koja se podigla oko petog člana tek nakon objavljivanja dokumenta, uviđa Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji za naš list kaže da „nisu prezadovoljni ali ni nezadovoljni ovim propisom”.
– Ministarstvo prosvete, zatrpano anonimnim prijavama, predložilo je modalitet na kome smo zajedno radili i došli do rešenja da ubuduće mora da se pokrene više od polovine odeljenja, kroz instituciju saveta roditelja, da se u pisanoj formi dostavi prigovor, koji kasnije razmatraju kolege iz stručnih aktiva. A ako ima osnova, direktor pokreće postupak koji više ne podrazumeva drakonske kazne nego pedagoško-instruktivni rad, usavršavanje na seminarima i dodatne obuke za nastavnika. To znači da smo procedure utemeljili, a da je do sada radio ko je kako hteo. Dešavalo se da nastavnik biva suspendovan dok se ne utvrdi verodostojnost navoda iz prijave i da ljudi prođu kroz agoniju i kad nisu ni za šta krivi, a da im se na kraju zbog toga niko i ne izvini. Ubuduće, ako roditelji podnesu prijavu anonimno ministarstvu ili inspekciji, oni neće reagovati dok je žalba u domenu pravilnika o ocenjivanju ako je sistem normalan, ali ako su ljudi nenormalni, onda to nijednim pravilnikom ne možemo da uredimo – pojašnjava Marjanović.
On smatra da će zahvaljujući novom pravilniku biti manje anonimnih i pojedinačnih prijava. Na našu konstataciju da za takav stav nema utemeljenja u zakonima, kao i da u postojećim prosvetnim propisima nigde ne piše da se neće pokretati disciplinski postupak koji znači suspenziju na osnovu anonimne ili individualne žalbe roditelja na rad nastavnika, on prvo kaže da „ovde nije reč o ocenama”. Pravilnik je o ocenjivanju. Bilo šta što su u nastavnom procesu učenici doživeli kao vrstu diskriminacije, nasilja, kršenja prava, a to znači postupanja suprotno zakonu, mogu da prijave i učenici i roditelji, i anonimno i pojedinačno, i pod punim imenom i prezimenom ili grupno.
– Zašto bih se kao nastavnik brinuo da li će neko da me prijavi ako radim po zakonu? Svačiji rad je podložan proveri. Ne mogu da zamislim situaciju da mi se pojavi više od polovine roditelja jednog odeljenja da se žale organizovano, a tek ne mogu da zamislim da više od polovine mojih kolega kaže da ne radim kako treba. A ako bi se to desilo, morao bih da se zapitam da li sam ja za ovaj posao i zašto ga radim – ukazuje Marjanović.
Takođe, on naglašava da čak i da dođe do zloupotrebe prava roditelja na udruženu žalbu, nastavnik neće ostati sam u borbi, kolege će, kaže, stati u njegovu odbranu ukoliko je prigovor roditelja neosnovan, a ako je osnovan, tvrdi „neće biti klasičnog kažnjavanja, nego će se ukazati na propuste u radu i ići će se na dodatna usavršavanja, i u tom slučaju stvarno ne treba niko nikoga da brani, već da se poboljša rad”.
– Pokušali smo da poboljšamo prosvetnu praksu. Naravno da univerzalni recept ne postoji. Ovo nije pravilnik koji ne može da se promeni, nego trenutno rešenje i ne vidim razlog za ovoliku kritiku. Ovo je pokušaj da se situacija koja je alarmantna a tiče se ogromnog broja uglavnom anonimnih prijava, prevaziđe. Očekujem da u narednom periodu roditelji nastavnicima budu saradnici a ne oponenti, ali ako to pređe u drugu krajnost, sigurno ćemo reagovati – ukazuje predsednik USPRS-a.
U spornom članu pet, Vesna Vojvodić Mitrović, kako kaže, ne vidi poverenje da je nastavnik usmeren na dobrobit deteta i da je obrazovno-vaspitni proces u školi u najboljem interesu učenika, a definisana procedura je „ponižavajuća”.
– Zamislite stručno veće nastavnika matematike gde može biti jedan pravi matematičar, čiji rad na osnovu pritužbe roditelja procenjuju kolege koje su u školi zapravo nestručna zamena za profesore matematike jer ovih nastavnika nema. Zamislite da je žalba opravdana i da se ne reaguje dok isti stav ne iskaže većina roditelja, na šta to liči. Treba da se reaguje na prvi pomen i slutnju da neko ne radi kako treba, a ne da se čeka da se udruži pola roditelja odeljenja – negoduje ona.
Da li je ideja da škola reaguje na svaku pojedinačnu primedbu i da problem rešava što pre ili da čeka da se udruži više od polovine roditelja đaka jednog odeljenja?
– Ideja je da se stavovi roditelja usaglase, odnosno da se većina usaglasi i da se omogući procedura i kanal putem koga se prigovori roditelja razmatraju u okviru samih ustanova obrazovanja. Da se utiče na smanjenje pojedinačnih, anonimnih predstavki roditelja i smanji broj predstavki koje su neosnovane i subjektivne.
Odeljenjski starešina, po dobijanju dopisa, obaveštava nastavnika za kog postoji primedba, nadležno stručno veće i direktora. Stručno veće daje mišljenje koje dostavlja direktoru. Značajno je da se i stručno veće uključi i da stručno mišljenje. Pravilnik podstiče bolju komunikaciju između učenika, roditelja i nastavnika o ocenama i napretku učenika. Otvoren dijalog može pomoći učenicima i roditeljima da bolje razumeju očekivanja i da se aktivno uključe u podršku učenju svoje dece. Precizno utvrđeno postupanje može pomoći u sprečavanju nesporazuma i konflikata između roditelja i nastavnika u vezi sa ocenjivanjem. Jasna pravila mogu smanjiti mogućnost subjektivnosti ili nepoštovanja u procesu ocenjivanja, što može doprineti boljem odnosu između svih učesnika. Očekujemo da će novi Pravilnik o ocenjivanju unaprediti interakciju između učenika, roditelja, nastavnika i školskog osoblja, stvaranjem transparentnog, jasnog i komunikativnog okruženja za sve uključene strane – razjasnili su za „Politiku” iz Ministarstva prosvete.
Vesna Vojvodić Mitrović pak uverava da bi nadležni, „da su stvarno hteli da spreče broj prigovora i anonimne primedbe, morali da promene zakon”.
Cilj ovih izmena, po rečima ministarske prosvete Slavice Đukić Dejanović, jeste da se vrati međusobno poverenje nastavnika i roditelja, a oni koji kritikuju pravilnik, kako je ocenila, nisu dobro razumeli njegov duh i tendenciju. Resorna ministarka je objasnila i da novim pravilnikom nije predviđena nikakva sankcija za nastavnika, već podrška, i da će resorno ministarstvo i te kako reagovati ako uoči da postoje indikacije da neko namerno pokušava da degradira nastavnika.
– Tih konstrukcija ko drugačije kaže kleveće i laže smo se naslušali, mislim da je to samo loše odmerena fraza. Ministarstvo prosvete tu ostaje čistih ruku dok se mi međusobno preispitujemo, na osnovu optužbe roditelja da ne radimo po zakonu, koja nije mala. Duh je da se, kako reče ministarka, zbližimo a da ministarstvo ostane po strani, iznad i izvan toga. To je kontradikcija –smatra Vesna Vojvodić Mitrović.
Zbog čega pravila nisu ista i u srednjim školama
Ako je tendencija novih pravila ocenjivanja zajedništvo nastavnika i roditelja, pitanje je zašto se član pet o kome bruji prosvetna zajednica nije našao u pravilniku za srednje škole nego samo za osnovne. Deo prosvetne zajednice uveren je da je reč o „probnom balonu”. Iz Ministarstva prosvete objašnjavaju da su „u vidu imali uzrast dece u osnovnim i srednjim školama i rukovodili se činjenicom da u srednjim školama postoji direktniji odnos između nastavnika i učenika i da se primedbe rešavaju u neposrednoj komunikaciji”. Ističu i da je Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, predviđeno da škola kroz Program saradnje sa porodicom podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja, a da je predloženo rešenje jedan od načina i kanala za saradnju.
– Novi Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi može imati pozitivan uticaj na unapređenje kvaliteta obrazovanja jer će promovisati pristup ocenjivanju koji je usmeren na učenje i razvoj učenika, umesto samo na evaluaciju rezultata. Ovo može podstaći nastavnike da koriste različite metode i strategije učenja kako bi podržali razvoj učeničkih veština i sposobnosti. Ukratko, verujemo da će novi Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi doprineti unapređenju kvaliteta obrazovanja kroz navedene izmene – stav je Ministarstva prosvete.
Problem u nastavi (ne)meri se brojem nezadovoljnih roditelja
Da se pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi stavi van snage u delu koji predviđa da je za podnošenje prijave protiv nastavnika potrebna saglasnost više od polovine roditelja učenika jednog odeljenja, zahtevao je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije. Njegovi članovi ističu da „takav pravilnik destimuliše roditelje da eventualne probleme rešavaju u komunikaciji s nastavnicima i upućuje ih na pravljenje grupe za pritisak na nastavno osoblje, što u praksi znači mogućnost organizovane hajke na pojedine nastavnike, dok će individualni problemi učenika ostati nerešeni”. Objektivno postojanje i veličinu problema u nastavnom procesu, kako napominju, ne određuje broj nezadovoljnih roditelja pa to, zaključuju, ne može biti kriterijum za pokretanje postupka utvrđivanja eventualne odgovornosti nastavnika.
Počinje primena novog protokola postupanja škola u kriznim situacijama
Postupanje u kriznim situacijama najznačajnija je novina u nedavno objavljenom, izmenjenom i dopunjenom Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, koji danas stupa na snagu. Ovaj propis korigovan je u skladu s izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja radi unapređivanja koraka koje škole preduzimaju u oblasti prevencije i zaštite od nasilja, kojima se jača vaspitna uloga, ali i definišu procedure reagovanja zaposlenih u kriznim situacijama.
Pravilnikom je predviđeno da škole imaju Tim za krizne događaje, koji je podtim, to jest deo Tima za zaštitu od nasilja, kao i program postupanja ustanove u kriznim događajima, koji se izrađuje kao obavezni i sastavni deo programa zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Kako su nadležni pojasnili, definisane su krizne situacije koje na direktan ili indirektan način mogu pogoditi školsku zajednicu, koraci postupanja u vreme i nakon kriznog događaja, uloga članova Tima za krizne situacije, kao i uključivanje i saradnja sa drugim institucijama i ustanovama iz spoljašnje mreže zaštite (policija, hitna pomoć, vatrogasci, zdravstveni i socijalni sistemi).
Izvor: Politika
Source link
POLEMIKA ZBOG NOVOG PRAVILNIKA MINISTARSTVA PROSVETE
